ИСТОРИЈА

На подручју данашње катастарске општине Велика Греда налазиле су се две пустаре: Велика Греда и Зелдеш. Обе пустаре су крајем XVIII века уступљене загребачком Каптолу у замену за одузета добра око реке Купе, приликом арондације Карловачке и Банијске војне границе. Каптол је ту населио своје кметове из Хрватске, а земљу им је доделио између Неузине, општина Сечањ, данашње Велике Греде, општина Пландиште и Банлока у Румунији.

Цар Фрања I 29. јуна 1800. године ово пољско добро уступио је загребачком надбискупу за загребачке феудалце. Такозваним “Чанатским поглављем” извршено је увођење у посед. На том пољском добру насељена је Мађарима колонија Зелдеш. На колонији било је 1837- 35 становника, 1838 – 123, 1841 – 319, од којих је већина била католочке вере. Припадали су мариоланској парохији. Ова колонија је 1848. разрушена од стране Срба из алибунарског табора, па је 1850.године, пошто је само 43 становника остало, расељена.

Велепоседник Ђурђе Пачетић, један од досељеника из Хрватске, населио је 1850. године на подручју пустаре Велика Греда, Немце из Бачке као радну снагу за свој посед и тако основао ново насеље које је по њему названо Ђерђхаза. Насеље је име променило 1919. године у Ђурђево село, затим у Ђурђевац, а од 1924. постаје Велика Греда.

Ови први становници, Немци из Бачке, од спахије су добили по 800 квадратних хвати кућишта, 400 квадратних хвати баште и по 2 ланца излаза – пашњака. Развој новог села текао је врло споро. Становници су били претежно сиромашни радници. За првих педесет година подигнуте су 122 куће, док је за других педесет година изграђено 308, а осетније повећање броја кућа у селу запажено је 1935. године, када је општинска управа доделила 78 плацева за градњу кућа.

Још од првих дана Велика Греда је административно припадала Хајдучици, а црквено мариоланској парохији.

Атар Велике Греде имао је 1852. године 63 земљопоседника и то: 29 породица Берковић, 11 породица Илијевић, 7 породица Миксић, 7 породица Новаковић, 2 породице Ковачић, Ђурђе Парчетић, Јосип Петровић, барон Теодор Радошевић Черновиц, грофица Терезија Рогендорф, Термашић Георг и Чернолатец. Ови земљопоседници нису становали у Ђерђхази, где су им били поседи, већ у Бечу, Хрватској Неузини, Конаку, Великом Бечкереку … У селу и по салашима становали су само пољопривредници који су обрађивали земљу, занатлије и управници поседа. Тада је у атару било 10 салаша и то: у потесу Велика Греда 5 салаша са 16 породица, у потесу Мала Греда 4 салаша са 4 породице и у Окну 1 салаш са две породице. Пред крај XIX века дошло је до промена у власништву, када су се појавили нови велепоседници као барон Пирет Бела, барон Ђула и Бела Чавоши, затим Бирг и Петар Конрад, Орци, Кираљ и други.

Година 1863. забележена је као “гладна” година.

Школа се први пут помиње 1852. када је ово насеље бројало 322 становника. Железничка станица је отворена 4. маја 1889.године.

Богомоља је подигнута двадесетих година прошлог века. Нешто касније изграђена је и католичка црква која се налазила на месту данашње амбуланте. Срушена је после ИИ светског рата. Католичко гробље налазило се на месту данашњег школског дворишта које је после Другог светског рата измештено.

Српска војска је ушла у Велику Греду 1918. године, годину дана касније припојена је зичидорфском срезу, а 1924. вршачком. Године 1921. пописано је 905 становника, највише Немаца 624, па Мађара 234, Румуна 33, Словена 12, један Србин и других 1. Земља велепоседника одузета је 1919. године и подељена народу у закуп.

Крајем 1920. године на поседе Ј.Чавоши и Торонталске банке у Велику Греду дошли су први насељеници, а изградња новог насеља 1 км од старог, почела је 1923. Ново насеље је названо Колонија Велика Греда. Тада је досељено 143 породице: из Лике 10, Кордуна 113 и Босне и Херцеговине 19 и из Црне Горе 1, као добровољци, колонисти и аутоколонисти. Први се доселио Мане Милошевић 12. октобра 1920. године, а остали су долазили у мањим или већим групама. Прва група стигла је 8. априла 1921. а њу су чиниле породице Михајла и Грујице Вујовића и Марка Новчића. Након 6 дана приспела је група од 8 породица са Кордуна и то: Никола Дошен, Милован Дражић, Милан и Душан Кресојевић, Миладин Лапов, Милован Опачић, Петар Познан и Мане Седлар. Групна досељавања вршена су све до краја 1926. године.

Свако досељено домаћинство добило је кућиште од 800 квадратних хвати за подизање куће. Прва кућа на колонији подигнута је 1923. године, до 1929. изграђено је 58 кућа а до 1939. још 64 куће. Прву кућу је подигао Митар Иветић, а начинио је од набоја и покрио црепом. Неколико кућа направљено је од дрвета које су нови досељеници донели из старог краја.
Све су куће приземне, банатског типа, са готово истоветним распоредом и бројем просторија. Углавном имају по једну већу собу са два прозора и једну мању, са једним прозором до улице, кухињу у средини и још једну собу до дворишта. Куће су имале и ходник који је понегде био и застакљен. У дворишту су се налазиле економске зграде за стоку и за складиштење хране.

Прво Општинско председништво у Великој Греди изабрано је 16. новембра 1927. године. Ово Представништво сачињавали су Срби и Немци и то тако што је Немац био председник, а Србин бележник. Овакав састав био је све до 1941. године.

На добровољачкој колонији православна црква је подигнута 1933. године добровољним радом Гређана, а освећена је на Малу Госпојину од стране др Георгија, епископа банатског. Подизање ове цркве помогао је и град Вршац, стоји у Летопису СПЦ маргитске парохије. Православно гробље је на данашњем месту, североисточно од села.
Ово насеље школу има од настанка. Настава је организована на немачком језику. Године 1934. подигнута је на добровољачкој колонији нова школа где је настава “ишла” на српском језику. У Великој Греди настава је била на немачком, у Колонији на српском, а на мађарском и словеначком језику у одељењима до 4 разреда све до 1953. године. Од тада је настава само на српском. Нова школа је изграђена 1965. године, а фискултурна сала 1972. Од 1976. школа у Великој Греди није више самостална већ у оквиру Основне школе ”1. октобар” у Пландишту. Од 1.09.1995. поново је самостална под називом Основна школа “Јован Стерија Поповић”. Тада јој је припадала и школа у Хајдучици, која се 1. јануара 1996. осамостаљује. Данас великогредској основној школи припадају и одељења школе у Банатском Соколцу и Милетићеву. У школи је организован и дечји вртић.

У Великој Греди постојале су три циглане, један млин и две трговачке радње. Биле су у власништву велепоседника Биргова. Производња цигли и црепа датира из друге половине XIX века. Најстарија је Хајнеманова циглана која је имала једну фуруну, а налазила се на путу за Банатски Соколац. Престала је са радом пред Први светски рат. Друга циглана била је преко пруге, код железничке станице, такође са једном фуруном, а престала је са радом у току Првог светског рата. Трећа циглана са две фуруне за циглу и цреп, налазила се на крају села код саме железничке станице- основана је 1879. године и до Другог светског рата имала је капацитет око 200.000 цигала и 400.000 црепова годишње. После Другог светског рата је национализована.

Током Другог светског рата 87 становника овог села отерано је у немачко ратно заробљеништво. Априла 1941.године Велика Греда је запоседнута од СС трупа и тада добија нов назив Ђерђхаза. Тај назив остаје све до 1. октобра 1944. године, када је ово место ослобођено и од тада је поново Велика Греда.

После Другог светског рата од напуштене немачке имовине и земље добијене аграрном реформом створен је земљишни фонд за нове досељенике и месне аграрне интересенте.
Године 1948. из Словеније је досељено 63 породице из општина Трбовље, Цеље, Ново Место, Ракек, Кршко, Литија и Љубљана. Већина се вратила. Из Македоније из општине Крива Паланка 1947. насељено је 18 породица, а из Босне из околине Јајца 8 породица 1946.године. Ово су подаци из књиге Географске монографије војвођанских општинамр Лазара Лазића. По Милану Милошеву у Велику Греду је након II Светског рата дошло укупно 156 породица и то: из Баната 6, Босне 13, Лике 1, Кордуна 4, Словеније 105 и Македоније 27 породица. Од овог броја 134 су досељени са правима спољних колониста, а 22 породице су аутоколонистичке. Прва група досељених дошла је из Словеније с јесени 1945.године. По Милошеву исељено је 80 словеначких породица које су се вратиле у стари крај и 2 македонске породице. Досељени становници бавили су се углавном земљорадњом, али било је и рудара, кројача, месара, ковача, столара, трговаца, највише међу Словенцима.

Задругарство у Великој Греди датира од 1910. године када је основана кредитна задруга са 58 чланова. После Првог светског рата основана је “Сељачка испомоћ”, а постојала је и филијала новосадске “Аграрије”, Њихови чланови били су искључиво Немци. Колонисти Срби су у том периоду основали Аграрну заједницу која је постојала све до Другог светског рата.

После Другог светског рата основане су сељачке радне задруге – прве две су основали Словенци 1946. године. Њима су се придружили Македонци и унутрашњи колонисти. Прва СРЗ “Тоне Видмар Лука” имала је 38 учлањених домаћинстава са око 600 јутара земље, а друга “Станко Розман” 30 учлањених домаћинстава са око 500 јутара земље и одговарајућим пољопривредним инвентаром. Од ове две задруге настаје 1947. једна, под именом “Интернационала”, затим мења име 1951. у “Триглав”. Постојала је и Сељачка радна задруга “Маршал Тито” основана 1947. од стране колониста досељених после Првог светског рата: Ова задруга мења име у “2. октобар”. Јуна 1945. основана је Набавно-продајна задруга која је 1956. постала Земљорадничка задруга.

Занимљив је податак да је млинско предузеће “Напредак” подигнуто 1899. године са парним погоном. Припадало је Ђорђу Михајиловићу. Овај млин је до 1932. године давао електричну енергију за потребе села, а 1959. године струја је добијена из далековода.

На иницијативу Гређана 1947. године подигнут је Задружни дом – данас Дом културе. Испред Дома културе налази се споменик палим борцима и Солунцима.
Прво гасно поље откривено је 1949. године у Великој Греди где се и данас врши експлоатација нафте и гаса.

Велика Греда нема споменика културе, ни природних реткости.
По архитектонским решењима поменућемо две виле из периода између два светска рата. Први власници били су Бирг Конрад и Фаул Адам. Постоји и непроверена прича да је у једној од вила пронађено благо велике вредности.

Подаци о Великој Греди узети су из Летописа општина подунавских области Феликса Милекера, Географских монографија војвођанских општина – општина Пландиште мр Лазара Лазића, из статистичких података о кретању становништва у Великој Греди Милана Милошева, из брошуре Велика Греда 1974. – чије је податке уредио Милорад Дудуковићи из Летописа СПЦ – маргитске парохије који је саставио и водио ондашњи парох Блажо Јовановић. О школи податке смо добили од бившег директора Основне школе “Јован Стерија Поповић” Саре Дувњак и о досељавању становника и још неким занимљивостима од Милорада Дудуковића.

ГЕОГРАФИЈА

Велика Греда се налази у средишњем делу општине. Кроз село пролази магистрални пут и железничка прута Зрењанин – Вршац.

Велика Греда се налази у Иланџанској депресији, а изграђена је на вишем и сувљем терену. Простире се на неколико гредица чије је апсолутна висина 77 м, а јужно од насеља надморска висина терена је нижа и за 2м. Правац пружања села је југозапад – североисток. Село је дуго 2800м, а широко око 650м.

Атар је издужен у правцу север – југ, дужина му је 5,5км, а највећа ширина 3,5км. Подземне воде у атару су релативно високе.

Велика Греда спада у насеље издуженог облика и једино је такво у општини. Спада у панонски тип и има правоугаони облик. Постоје три дужне улице и осам попречних. Највећа концентрација кућа налази се у “главној” улици, куда пролази магистрални пут Зрењанин – Вршац.

По археолошкој карти Војводине код Велике Греде нађено је благо и оружје као појединачни налаз из бронзаног доба (1800-1000 године пре нове ере).

СТАНОВНИШТВО

Што се тиче броја становника, Велика Греда је по првом званичном попису 1869. године имала 528 становника, 1880 – 519, а 1890. чак 1069 становника.

Почетком прошлог века 1910. године имала је 1133, 1921. године нешто мање – 906 а 1931. г. – 1422 становника.

После II Светског рата, године 1948. ово насеље је бројало 1808 становника, а 1953. године – 1946 душа и то је највећи број.

Године 1961. Велика Греда је имала 1942 становника, 1971. – 1775, 1981. – 1585, 1991. – 1508, 2002. – 1374, а по последњем попису из 2011. године 1158 становника.