Ko pokreće postupak i na koji način

Roditelj/staratelj/hranitelj podnosi pismeni zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, nadležnom organu lokalne samouprave.

Dečiji dodatak ostvaruje se pod uslovima propisanim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ broj 16/2002, 115/2005, 107/2009 i 104/2014-US) od dana podnetog zahteva u trajanju od godinu dana.

Prilozi (dokazi) za odlučivanje u postupku koji dostavlja stranka i podaci o kojima se vodi službena evidencija

Uz zahtev za dečiji dodatak se dostavljaju i podaci o drugim članovima porodice – na obrascu DD-1a i podaci o deci na hraniteljstvu ili starateljstvu – na obrascu DD-1b.
Uz zahtev (obrazac DD-1, odnosno DD-1a/DD-1b.) za priznavanje prava na dečiji dodatak, stranka podnosi propisanu dokumentaciju od značaja za rešavanje u ovom postupku.

A. Uz zahtev za priznavanje prava na dečiji dodatak podnosilac zahteva podnosi:

  1. fotokopiju svoje overene zdravstvene knjižice;
  2. potvrdu o prihodima u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove zajedničkog domaćinstva;
  3. fotokopiju kartice tekućeg računa (obe strane, samo ako je u pitanju Poštanska štedionica);
  4. potvrdu o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta;
  5. dokaze o posedovanju odnosno neposedovanju nepokretnosti, kao i odgovarajućeg stambenog prostora o kojima se ne vodi službena evidencija.

Ostalu dokumentaciju/podatke o kojima se vodi službena evidencija pribavlja/vrši uvid, nadležni organ i to:

  1. izvode iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici;
  2. dokaz o državljanstvu – uverenje da je podnosilac zahteva državljanin Republike Srbije;
  3. dokaze o prebivalištu za sve članove zajedničkog domaćinstva;
  4. dokaze o posedovanju odnosno neposedovanju nepokretnosti, kao i odgovarajućeg stambenog prostora o kojima se
  5. vodi službena evidencija;
  6. potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove zajedničkog domaćinstva;

B. Stranka je dužna da uz zahtev dostavi priloge koji se dostavljaju samo u slučaju dokazivanja tih statusa:

  1. Akt o produženju roditeljskog prava;
  2. Dokaze na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditelja, i to:

– rešenje nadležnog organa o proglašenju nestalog lica umrlim;
– odluku nadležnog organa o vršenju roditeljskog prava;
– dokaz o poveravanju deteta nakon razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice;
– potvrdu nadležnog vojnog organa;
– potvrdu nadležnog kazneno-popravne zavoda.

      3. Dokazi o starateljstvu ili hraniteljstvu (akt nadležnog organa starateljstva).

Ostalu dokumentaciju/podatke o kojima se vodi službena evidencija pribavlja/vrši uvid nadležni organ i to:

  1. Dokaze na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditelja (izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja, izvod iz matične knjige rođenih deteta; rešenje invalidske komisije i potvrdu fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nije ostvario pravo na penziju)
  2. Dokazi o nezaposlenosti

Shodno članu 9. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/2016), organ je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, a shodno stavu 2. istog Zakona, postupak se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, opštinska/gradska uprava dužna je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se podaci koje traži postupajući organ – opštinska/gradska uprava mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku (ZUP član 9. stav 2. i član 103.). Uvid i pribavljanje podataka koje vrši sam organ opštinske/gradske uprave vrši se odmah.

Stranka može izričito da izjavi da će sve ili neke od navedenih dokumenata o kojima se vodi službena evidencija pribaviti sama ili da će ih dostaviti naknadano.
Takođe, stranka izjavljuje da je saglasna da nadležni organ vrši uvid i pribavi podatke neophodne za odlučivanje. Potrebna je i saglasnost ostalih punoletnih članova domaćinstva.

Pravni osnov

Ovaj postupak se sprovodi na osnovu čl. 2-9. čl. 17-22. i 27. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, čl. 19-35. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ broj 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010, 73/2010 i 27/11-US), kao i članom 136. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16).

Na osnovu člana 9. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, utvrđena su prava na finansijsku podršku porodici sa decom:

Prava iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana jesu prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju stara se Republika.

O obezbeđivanju prava iz stava 1. tačka 6) ovog člana stara se opština odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom. Opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.

Pravo na dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja odnosno staratelja, hranitelja koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i zdravstveno je osiguran preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo četvoro dece po redu rođenja u porodici, a izuzetno za decu iz višestruke trudnoće koja su rođena zajedno sa trećim, četvrtim detetom, pod uslovom da o njima neposredno brine.

Dečiji dodatak ostvaruje se za decu koja žive i školuju se na teritoriji Republike Srbije, do navršenih 19 godina života ako se u svojstvu redovnog učenika nalaze na školovanju.

Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, a najdalje do 19 godina života.

Izuzetno, dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života za dete sve dok je obuhvaćeno vaspitno – obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.

Na osnovu člana 18. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, školovanje u smislu ovog zakona jeste sticanje obrazovanja u svojstvu redovnog učenika u osnovnoj i srednjoj školi, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, svojstvo redovnog učenika smatra se da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lice sa izuzetnim sposobnostima koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra prosvete.

Dečiji dodatak pripada deci koja žive i školuju se na teritoriji Republike Srbije, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se na osnovu materijalnih uslova porodice koji obuhvataju nepokretnosti, novčana i druga likvidna sredstva i prihode porodice.
Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati nepokretnosti osim odgovarajućeg stambenog prostora u kome žive i koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećane za još jednu sobu.

Ukoliko članovi zajedničkog domaćinstva (porodice) iznajmljuju poslovni prostor on ne može biti veći od 20- kvadratnih metara.

Podnosilac zahteva i članovi domaćinstva mogu posedovati poljoprivredno zemljište koje ne prelazi dva hektara po članu domaćinstva.

Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.

Od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak su prihodi ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva.

Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se, ako prihodi porodice ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva ne prelaze utvrđeni cenzus.

Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života.

Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu veći je za 20%, a iznos dečijeg dodatka za 30% u odnosu na redovan cenzus odnosno iznos.

Na osnovu člana 23. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u prihode se ne uračunavaju naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, naknade troškova za vreme provedeno na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu, otpremnine pri odlasku u penziju, solidarna pomoć, jubilarne nagrade, iznosi isplaćenih izdržavanja za dete i pomoći u slučaju smrti korisnika ili članova njegove porodice.

Ukupan mesečni prihod po članu porodice utvrđuje se tako što se ukupan prihod porodice podeli na tri meseca i broj članova zajedničkog domaćinstva, na dan podnošenja zahteva.

Na osnovu člana 27. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, prihodi po članu domaćinstva porodice utvrđuju se na osnovu sledećih dokaza, podnetih uz zahtev i to za:

1. Prihode koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana:

a) zarade – potvrda poslodavca;
b) od poljoprivrede i šumarstva – uverenje organizacije nadležne za geodetske poslove;
c) od samostalne delatnosti – uverenje organizacije nadležne za javne prihode za registrovanu delatnost;
d) od autorskih prava – uverenje organizacije nadležne za javne prihode odnosno potvrda odgovarajućeg udruženja;
e) od kapitala – potvrda finansijskih i drugih organizacija odnosno potvrda poslodavca o isplaćenoj dobiti, dividendi i sl;
f) od izdavanja u zakup nepokretnosti – uverenje organizacije nadležne za javne prihode, odnosno potvrda isplatioca;
g) od kapitalnih dobitaka – uverenje organizacije nadležne za javne prihode o ostvarenom dobitku;
h) ostali prihodi – uverenje organizacije nadležne za javne prihode odnosno potvrda isplatioca.

2. Prihode ostvarene od:

a) penzija i invalidnina – potvrda organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje;
b) primanja po propisima o pravima ratnih invalida – potvrda nadležnog organa o isplaćenoj invalidnini;
c) rodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja – sudska presuda ili potvrda poslodavca;
d) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini pre podnošenja zahteva – potvrda poslodavca;
e) naknada po osnovu socijalnih programa – potvrda poslodavca, odnosno isplatioca;
f) naknada za vreme nezaposlenosti – potvrda organizacije nadležne za zapošljavanje;
g) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva – potvrda poslodavca, odnosno isplatioca;
h) neregistrovane delatnosti – izjava korisnika.

Na osnovu člana 28. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, zajedničko domaćinstvo, podnosilac zahteva dokazuje, i to:

1. zajednicu življenja – prijavom mesta prebivališta;
2. zajednicu privređivanja i trošenja sredstava – ličnom izjavom;
3. drugim relevantnim dokazima po oceni organa uprave koji vodi postupak.

Na osnovu člana 29. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, neposredna briga o detetu, podrazumeva neposredno staranje o životu, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva.
Smatra se da roditelj neposredno brine o detetu ako dete živi i školuje se u mestu prebivališta. Izuzetno, smatra se da roditelj neposredno brine o detetu i ako dete pohađa:

a) osnovnu ili srednju školu van mesta prebivališta jer u mestu prebivališta ne postoji osnovna ili srednja škola;
b) osnovnu školu koja mu je bliža mestu stanovanja, odnosno dostupnija;
c) željenu srednju školu koja ne postoji u mestu prebivališta, ili koju nije moglo da upiše zbog nedovoljnog broja bodova.

Činjenicu da neposredno brine o detetu roditelj – podnosilac zahteva dokazuje ličnom izjavom i školskom potvrdom.

Staratelj, odnosno hranitelj, činjenicu da neposredno brine o detetu dokazuje rešenjem nadležnog organa starateljstva.

Neposrednom brigom ne smatra se zbrinjavanje deteta u ustanovi socijalne zaštite ili hraniteljskoj porodici.

Na osnovu 30. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, svojstvo redovnog učenika dokazuje se školskom potvrdom osnovne ili srednje škole koja se podnosi:

1. prilikom podnošenja zahteva;
2. za korisnike prava, početkom nove školske godine do 31. oktobra tekuće godine.

Za dete koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika prilaže se potvrda nadležne zdravstvene ustanove.

Za dete koje u smislu člana 18. stav 2. Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, prilaže se potvrda ili rešenje nadležne škole.

Na osnovu člana 32. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, ne smatra se samohranim roditeljem u smislu Zakona i ovog pravilnika roditelj koji je po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.

Na osnovu člana 33. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, status samohranog roditelja može se dokazati:

1. izvodom iz matične knjige umrlih ili rešenjem nadležnog organa o proglašenju nestalog lica umrlim;
2. odlukom nadležnog organa o vršenju roditeljskog prava;
3. izvodom iz matične knjige rođenih deteta;
4. rešenjem invalidske komisije i potvrdom fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nije ostvario pravo na penziju;
5. potvrdom nadležnog vojnog organa;
6. potvrdom nadležnog kazneno-popravnog zavoda.

Odlučivanje u postupku

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak podnosi se na obrascu DD-1a i DD-1b.

Po prijemu zahteva, nadležni organ uvidom u dokumentaciju koju je podnela stranka ili koja je pribavljena po službenoj dužnosti, utvrđuje ispunjenost zakonskih uslova za donošenje rešenja o dečijem dodatku.

U postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim.

Eventualno, može doći do primene člana 59. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16), ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, te organ obaveštava podnosioca zahteva na koji način da uredi podnesak i određuje podnosiocu rok u kom je dužan da nedostatke otkloni (rok koji ne može biti kraći od 8 dana), uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku, u kom slučaju će se zahtev smatrati neurednim i kao takav odbaciti.

Akt kojim se odlučuje u postupku

Stranka po okončanju postupka dobija rešenje koje donosi donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, kojim usvaja, odbacuje ili odbija podneti zahtev.

Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.

Uputstvo o pravnom sredstvu: Protiv rešenja kojim je zahtev stranke odbijen, stranka ima pravo žalbe ministru nadležnom za socijalna pitanja u roku od 15 dana od dana obaveštavanja stranke o rešenju.

Žalba se predaje organu opštinske/gradske uprave koji je doneo rešenje o odbijanju zahteva.

Zakonski rok je: 30 dana (opšti rok iz člana 145. ZUP-a)

Preporučeni rok: 7 -22 dana

Zahtev

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak možete preuzeti ovde.