Накнада зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета

Захтев за остваривање права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета подноси странка (мајка или отац, усвојитељ, хранитељ или старатељ детета када у складу са прописима о раду користи одсуство са рада ради посебне неге детета) лично или преко послодавца Градској/Општинској управи.

Право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.
Право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета је мера усклађивања рада и родитељства запосленог чије дете због свог здравственог стања захтева посебну негу. О обезбеђивању овог права од општег интереса стара се Република.

Прилози (докази) неопходни за одлучивање у поступку које доставља странка и подаци који се прибављају по службеној дужности

Остваривање права на накнаду зараде као и обрачун накнаде зараде врши се на основу доказа које достављају: подносилац захтева, послодавац, односно лице које самостално обавља делатност или се прибављају по службеној дужности:

1. Подносилац захтева доставља:

– извештај о привременој спречености са рада ради посебне неге детета – дознака;

2. Послодавац, односно лице које самостално обавља делатност доставља:

– решење о праву праву на одсуство са рада ради посебне неге детета;
– уговор о раду;
– потврду о висини основне зараде запосленог и увећане зараде, по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у проценту утврђеном у члану 108. став 1. тачка 4) Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС), за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, за сваки месец појединачно;
– обрачун зараде, односно накнаде зараде који је дужан да достави запосленом, у складу са законом, за последњих 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње одсуство, за сваки месец појединачно;
– извештај (извод) банке о исплаћеној заради и уплаћеним порезима и доприносима за последњих 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње одсуство, за сваки месец појединачно;
– решење о коначној основици, само за лице које самостално обавља делатност;

3. Документацију/податке о којима се води службена евиденција прибавља/врши увид надлежни орган и то:

– извод из матичне књиге рођених за децу;
– потврду надлежног органа о месечној основици на коју се плаћају доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање, за последњих 12 месеци која претходе месецу у коме је започето коришћење одсуства, и по истеку године;
– решење надлежног органа о привременом затварању радње, односно о привременом поверавању обављања те делатности другом лицу, односно личну изјаву да у време трајања одсуства неће обављати исту или другу делатност, само за лице које самостално обавља делатност коју због њене природе није могуће пренети на друго лице.

Надлежни орган управе који води поступак обезбеђује доказ о просечној месечној заради у Републици Србији. Странка може изричито да изјави да ће све или неке од наведених докумената о којима се води службена евиденција прибавити сама или да ће их доставити накнадано.

Такође, странка изјављује да је сагласна да надлежни орган врши увид и прибави податке или документа неопходна за одлучивање.

Овај поступак се спроводи на основу члана 96. Закона о раду (“Службени гласник РС” бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС), чл. 9-13. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“, број 16/2002, 115/2005, 107/2009 и 104/2014-УС), на основу одредаба Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС“, број 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010, 73/2010 и 27/11-УС), Правилником о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета („Службени гласник РС“, број 1/02), као и чланом 136. став 1. Закона о општем управном поступку (“Службени гласник Републике Србије“, број 18/16).

На основу члана 96. Закона о раду прописано је да један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета.

Право у смислу става 1. овог члана остварује се на основу мишљења надлежног органа за оцену степена психофизичке ометености детета, у складу са законом.

За време одсуствовања са рада, у смислу става 1. овог члана, запослени има право на накнаду зараде, у складу са законом.

За време рада са половином пуног радног времена, у смислу става 1. овог члана, запослени има право на зараду у складу са законом, општим актом и уговором о раду, а за другу половину пуног радног времена – накнаду зараде, у складу са законом.

Услове, поступак и начин остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета ближе уређује министар надлежан за друштвену бригу о деци.

Правилником о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета регулисани су случајеви психофизичке ометености детета млађег од пет година који омогућавају да један од родитеља, усвојилац, хранитељ или старатељ детета може користити ово право.

Према члану 2. став 2. Правилника о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета, тежак степен психофизичке ометености постоји ако је дете телесно инвалидно, слепо, глуво, односно наглуво, умерено, тешко или дубоко ментално ометено, дете са перверзивним развојним поремећајем и дете које је вишеструко ометено, док су утврђена стања ближе одређена члановима 3-8.

Сходно Правилнику о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета, по прибављању стручних налаза о здравственом стању детета, један од родитеља, усвојилац, хранитељ или старатељ детета подноси захтев служби за послове друштвене бриге о деци у општини односно граду где је седиште послодавца код којег је запослен.

Служба по пријему захтева, налазе о здравственом стању детета доставља надлежној лекарској Комисији за преглед деце ометене у развоју.

Комисија позива подносиоца захтева ради обављања прегледа детета и мишљење о степену психофизичке ометености детета доставља служби, која подносиоца захтева упућује ординирајућем лекару – педијатру, који сачињава извештај о привременој спречености за рад – дознака.

Дознака се издаје за одређени период у складу са мишљењем Комисије имајући у виду и потребу за обављањем контролних прегледа.

Подносилац захтева, један примерак дознаке доставља служби, а други организацији у којој је запослен заједно са осталим налазима.

На основу достављеног, организација доноси решење о праву у зависности да ли се запослени изјаснио да одсуствује са рада или да ради са половином од пуног радног времена.

По пријему захтева, надлежни орган увидом у документацију коју је поднела странка или која је прибављена по службеној дужности, утврђује испуњеност законских услова за доношење решења на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета.

Евентуално, може доћи до примене члана 59. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, број 18/16), ако поднесак садржи неки формални недостатак који спречава поступање по поднеску или ако је неразумљив или непотпун, те орган обавештава подносиоца захтева на који начин да уреди поднесак и одређује подносиоцу рок у ком је дужан да недостатке отклони (рок који не може бити краћи од 8 дана), уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року, у ком случају ће се захтев сматрати неуредним и као такав одбацити.

Решење доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, којим усваја, одбацује или одбија поднети захтев.

Решењем се одлучује о праву, обавези или правном интересу странке. Кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка.

Упутство о правном средству: Против решења којим је захтев странке одбијен, странка има право жалбе министру надлежном за социјална питања у року од 15 дана од дана обавештавања странке о решењу.

Жалба се предаје органу општинске/градске управе који је донео решење о одбијању захтева.

Законски рок је: 30 дана (општи рок из члaна 145. ЗУП-а)

Препоручени рок: 7 -21 дан

Scroll to Top