Ko pokreće postupka i na koji način

Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta podnosi stranka (majka ili otac, usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo sa rada radi posebne nege deteta) lično ili preko poslodavca Gradskoj/Opštinskoj upravi.

Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica i lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta je mera usklađivanja rada i roditeljstva zaposlenog čije dete zbog svog zdravstvenog stanja zahteva posebnu negu. O obezbeđivanju ovog prava od opšteg interesa stara se Republika.

Prilozi (dokazi) neophodni za odlučivanje u postupku koje dostavlja stranka i podaci koji se pribavljaju po službenoj dužnosti

Ostvarivanje prava na naknadu zarade kao i obračun naknade zarade vrši se na osnovu dokaza koje dostavljaju: podnosilac zahteva, poslodavac, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost ili se pribavljaju po službenoj dužnosti:

1. Podnosilac zahteva dostavlja:

– izveštaj o privremenoj sprečenosti sa rada radi posebne nege deteta – doznaka;

2. Poslodavac, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost dostavlja:

– rešenje o pravu pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta;
– ugovor o radu;
– potvrdu o visini osnovne zarade zaposlenog i uvećane zarade, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u procentu utvrđenom u članu 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – US), za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno;
– obračun zarade, odnosno naknade zarade koji je dužan da dostavi zaposlenom, u skladu sa zakonom, za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo, za svaki mesec pojedinačno;
– izveštaj (izvod) banke o isplaćenoj zaradi i uplaćenim porezima i doprinosima za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo, za svaki mesec pojedinačno;
– rešenje o konačnoj osnovici, samo za lice koje samostalno obavlja delatnost;

3. Dokumentaciju/podatke o kojima se vodi službena evidencija pribavlja/vrši uvid nadležni organ i to:

– izvod iz matične knjige rođenih za decu;
– potvrdu nadležnog organa o mesečnoj osnovici na koju se plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za poslednjih 12 meseci koja prethode mesecu u kome je započeto korišćenje odsustva, i po isteku godine;
– rešenje nadležnog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno o privremenom poveravanju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno ličnu izjavu da u vreme trajanja odsustva neće obavljati istu ili drugu delatnost, samo za lice koje samostalno obavlja delatnost koju zbog njene prirode nije moguće preneti na drugo lice.

Nadležni organ uprave koji vodi postupak obezbeđuje dokaz o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji. Stranka može izričito da izjavi da će sve ili neke od navedenih dokumenata o kojima se vodi službena evidencija pribaviti sama ili da će ih dostaviti naknadano.

Takođe, stranka izjavljuje da je saglasna da nadležni organ vrši uvid i pribavi podatke ili dokumenta neophodna za odlučivanje.

Pravni osnov

Ovaj postupak se sprovodi na osnovu člana 96. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – US), čl. 9-13. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, broj 16/2002, 115/2005, 107/2009 i 104/2014-US), na osnovu odredaba Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, broj 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010, 73/2010 i 27/11-US), Pravilnikom o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta („Službeni glasnik RS“, broj 1/02), kao i članom 136. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/16).

Na osnovu člana 96. Zakona o radu propisano je da jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.

Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena – naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Uslove, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta bliže uređuje ministar nadležan za društvenu brigu o deci.

Pravilnikom o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta regulisani su slučajevi psihofizičke ometenosti deteta mlađeg od pet godina koji omogućavaju da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta može koristiti ovo pravo.

Prema članu 2. stav 2. Pravilnika o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, težak stepen psihofizičke ometenosti postoji ako je dete telesno invalidno, slepo, gluvo, odnosno nagluvo, umereno, teško ili duboko mentalno ometeno, dete sa perverzivnim razvojnim poremećajem i dete koje je višestruko ometeno, dok su utvrđena stanja bliže određena članovima 3-8.

Shodno Pravilniku o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, po pribavljanju stručnih nalaza o zdravstvenom stanju deteta, jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta podnosi zahtev službi za poslove društvene brige o deci u opštini odnosno gradu gde je sedište poslodavca kod kojeg je zaposlen.

Odlučivanje u postupku

Služba po prijemu zahteva, nalaze o zdravstvenom stanju deteta dostavlja nadležnoj lekarskoj Komisiji za pregled dece ometene u razvoju.

Komisija poziva podnosioca zahteva radi obavljanja pregleda deteta i mišljenje o stepenu psihofizičke ometenosti deteta dostavlja službi, koja podnosioca zahteva upućuje ordinirajućem lekaru – pedijatru, koji sačinjava izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad – doznaka.

Doznaka se izdaje za određeni period u skladu sa mišljenjem Komisije imajući u vidu i potrebu za obavljanjem kontrolnih pregleda.

Podnosilac zahteva, jedan primerak doznake dostavlja službi, a drugi organizaciji u kojoj je zaposlen zajedno sa ostalim nalazima.

Na osnovu dostavljenog, organizacija donosi rešenje o pravu u zavisnosti da li se zaposleni izjasnio da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom od punog radnog vremena.

Po prijemu zahteva, nadležni organ uvidom u dokumentaciju koju je podnela stranka ili koja je pribavljena po službenoj dužnosti, utvrđuje ispunjenost zakonskih uslova za donošenje rešenja na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Eventualno, može doći do primene člana 59. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16), ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, te organ obaveštava podnosioca zahteva na koji način da uredi podnesak i određuje podnosiocu rok u kom je dužan da nedostatke otkloni (rok koji ne može biti kraći od 8 dana), uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku, u kom slučaju će se zahtev smatrati neurednim i kao takav odbaciti.

Akt kojim se odlučuje u postupku

Rešenje donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, kojim usvaja, odbacuje ili odbija podneti zahtev.

Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.

Uputstvo o pravnom sredstvu: Protiv rešenja kojim je zahtev stranke odbijen, stranka ima pravo žalbe ministru nadležnom za socijalna pitanja u roku od 15 dana od dana obaveštavanja stranke o rešenju.

Žalba se predaje organu opštinske/gradske uprave koji je doneo rešenje o odbijanju zahteva.

Zakonski rok je: 30 dana (opšti rok iz člana 145. ZUP-a)

Preporučeni rok: 7 -21 dan