Остваривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета

Мајка детета подносе писмени захтев за оставаривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета надлежном органу.

Право на родитељски додатак, ако испуњава услове, може остварити и отац детета, уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету.

Родитељски додатак за прво, друго, треће и четврто дете остварује мајка, која је држављанин Републике Србије, која има пребивалиште на територији Републике Србије и остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање. (члан 14. Закона о финансијској подршци породици са децом).
Ако мајка која има троје деце а у следећем порођају роди двоје или више деце, оствариће право на родитељски додатак и за свако рођено дете у том порођају, а на основу посебног решења министарства надлежног за социјална питања.

Редослед рођења утврђује се према броју живорођене деце мајке у моменту подношења захтева за остваривање права на родитељски додатак.

Право на родитељски додатака остварује мајка која непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења.

Ово право ће се изузетно признати уколико је дете претходног реда рођења смештено у установу због потребе континуиране здравствене заштите и неге, односно ако постоји оправдани разлог за смештај детета претходног реда рођења са сметњама у менталном развоју степена теже и тешке менталне ометености, са тешким телесним обољењима и оштећењима, као и са вишеструким сметњама у развоју, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања.

Права на родитељски додатак за прво, друго, треће и четврто дете је финансијска подршка породици са децом, које представља право од општег интереса и о њиховом обезбеђивању стара се Република.

Мајка детета или отац који је стекао право, уз захтев подносе доказе прописане чланом 16. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС“ број 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010 и 73/2010),:

1. Ако је подносилац захтева мајка детета, уз захтев за остваривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета странка подноси:

– личну карту на увид здравствену књижицу на увид

2. Ако је подносилац захтева отац детета, уз захтев за остваривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета странка подноси:

– личну карту на увид
– здравствену књижицу на увид
– одлуку надлежног суда да је мајка лишена родитељског права;
– извештај комисије надлежног здравственог органа о тежој болести мајке или решење којим је мајка лишена пословне способности;
– потврду надлежне установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку.

Ако је подносилац захтева мајка детета, осталу документацију/податке о којима се води службена евиденција, прибавља/врши увид надлежни орган и то:

  1. изводе из матичне књиге рођених за сву децу у породици;
  2. уверење да је мајка/отац држављанин Републике Србије;
  3. пријаве пребивалишта за децу о којој непосредно брине;
  4. уверења надлежног органа старатељства.

Ако је подносилац захтева отац детета, осталу документацију/податке о којима се води службена евиденција, прибавља/врши увид надлежни орган и то:

  1. изводе из матичне књиге рођених за сву децу у породици;
  2. уверење да је отац држављанин Републике Србије;
  3. пријаве пребивалишта за децу о којој непосредно брине;
  4. уверења надлежног органа старатељства;
  5. извод из матичне књиге умрлих за мајку;
  6. уверење органа старатељства о чињеници да је мајка напустила дете.

Сходно члану 9. став 3. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/2016), орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује, а сходно ставу 2. истог Закона, поступак се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања.

Aко службену евиденцију води други орган, општинска/градска управа   дужна је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се подаци које тражи поступајући орган – општинска/градска управа могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року (ЗУП члан 9. став 2. и члан 103.). Увид и прибављање података које врши сам орган општинске/градске управе врши се одмах.

Странка може изричито да изјави да ће све или неке од наведених докумената о којима се води службена евиденција прибавити сама или да ће их доставити накнадано.

Такође, странка изјављује да је сагласна да надлежни орган врши увид и прибави податке или документа неопходна за одлучивање.

Овај поступак се спроводи на основу члана 9., 15., 15а. и 16. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“ број 16/2002, 115/2005, 107/2009 и 104/2014), на основу 16. – 18а. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС“ број 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010 и 73/2010), као  и члана 136. став 1. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/16).

На  основу члана 9. Закона о финансијској подршци породици са  децом  („Службени  гласник РС“ број 16/2002, 115/2005, 107/2009 и 104/2014), утврђена су права на финансијску подршку породици са децом:

На основу члана 15а. Закона о финансијској подршци породици са децом, прописано је да уколико у току исплате права на родитељски додатак која се врши у 24 месечне рате корисник права напусти дете, обуставља се даља исплата права до одлуке министарства надлежног за социјална питања.

На основу члана 16. Закона о финансијској подршци породици са децом, родитељски додатак не може се остварити ако мајка или чланови породице у којој живи плаћају порез на имовину на пореску основицу већу од 12.000.000 динара.

Родитељски  додатак  не  може  се  остварити  ако  родитељи  у  моменту  подношења  захтева  живе  и  раде  у иностранству.

По пријему захтева, надлежни орган увидом у документацију коју је поднела странка или која је прибављена по службеној дужности, утврђује испуњеност законских услова за доношење решења о родитељском додатку за рођење детета.

Евентуално, може доћи до примене члана 59. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/16), ако поднесак садржи неки формални недостатак који спречава поступање по поднеску или ако је неразумљив или непотпун, те орган обавештава подносиоца захтева на који начин да уреди поднесак и одређује подносиоцу рок у ком је дужан да недостатке отклони (рок који не може бити краћи од 8 дана), уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року, у ком случају ће се захтев сматрати неуредним и као такав одбацити.

Решење доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, којим усваја, одбацује или одбија поднети захтев. Решењем се одлучује о праву, обавези или правном интересу странке. Кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка.

Упутство о правном средству: Против решења којим је захтев странке одбијен, странка има право жалбе министру надлежном за социјална питања у року од 15 дана од дана обавештавања странке о решењу.

Жалба се предаје органу општинске/градске управе који је донео решење о одбијању захтева.

Законски рок је: 30 дана (општи рок из члaна 145. ЗУП-а)
Препоручени рок: 3 дана

Захтев за остваривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета можете преузети овде.

Scroll to Top