Ko pokreće postupak i na koji način

Zahtev za roditeljski dodatak majke za prvo, drugo, treće i četvrto dete može podneti majka ili otac, ukoliko je on taj koji se neposredno brine o detetu, jer majka nije u situaciji da se brine o detetu i o tome dostavi tražene dokaze ili je majka deteta strani državljanin.

Prilozi (dokazi) za odlučivanje u postupku koji dostavlja stranka

Zavisno od toga ko je podnosilac zahteva prateća dokumentacija se razlikuje.

Kada zahtev podnosi majka deteta:

U ovom slučaju potrebno je podneti zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak majke koji se popunjava na standardizovanom RD-1 obrascu uz koji se podnosi sledeća dokumentacija:

  1. fotokopija lične karte majke (ukoliko poseduje biometrijsku ličnu kartu sa čipom
  2. fotokopija overene zdravstvene knjižice za majku;
  3. fotokopiju obe strane kartice tekućeg računa otvorenog kod Poštanske štedionice (ukoliko podnosilac zahteva nema ovakav račun, on će biti otvoren službenim putem).

Pored navedene dokumentacije, postupajući organ može da zatraži i dodatnu dokumentaciju ukoliko je to potrebno za donošenje odluke o priznavanju prava na roditeljski dodatak.

Kada zahtev podnosi otac deteta

U ovom slučaju potrebno je podneti zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak koji se popunjava na RD-2, otac deteta dužan je da podnese i sledeću dokumentaciju:

  1. fotokopiju lične karte za oca (ukoliko poseduje biometrijsku ličnu kartu sa čipom dovoljno je poneti original na uvid i očitavanje);
  2. fotokpiju lične karte za majku (ukoliko poseduje biometrijsku ličnu kartu sa čipom dovoljno je poneti original na uvid i očitavanje);
  3. fotokopiju svoje overene zdravstvene knjižice;
  4. fotokopiju overene zdravstvene knjižice za majku;
  5. fotokopiju obe strane kartice tekućeg računa otvorenog kod Poštanske štedionice (ukoliko podnosilac zahteva nema ovakav račun, on će biti otvoren službenim putem).

Kada je majka deteta strani državljanin

U slučaju kada je majka deteta strani državljanin, potrebno je da otac deteta priloži, pored propisanih dokaza za sebe i dokaze koji se odnose na ispunjenost uslova na strani majke:

  1. dokaz da je majka strani državljanin (uverenje o državljanstvu);
  2. dokaz da majka ima status stalno nastanjenog stranca ili prijavu boravišta na teritoriji Republike Srbije (fotokopija isprave kojom se dokazuje status stalno nastanjenog stranca, odnosno fotokopija pasoša);
  3. dokaz o zdravstvenom osiguranju majke;
  4. dokaz o postojanju bračne odnosno vanbračne zajednice majke sa ocem deteta;
  5. uverenje organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev i uverenje nadležne
  6. službe uobičajenog boravišta iz zemlje čiji je majka državljanin da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja;
  7. dokaz da u zemlji uobičajenog boravišta, čiji je državljanin, majka nije ostvarila isto ili slično pravo za
  8. dete za koje je podnet zahtev za roditeljski dodatak.

Navedeni dokazi moraju biti izdati u skladu sa pravilima utvrđenim za priznanje stranih javnih isprava – prevedeni i overeni od strane sudskog tumača odnosno overeni Haškim Apostilom („APOSTILLE“).

Podaci o kojima se vodi službena evidencija

Ostalu dokumentaciju/podatke o kojima se vodi službena evidencija, kada zahtev podnosi majka, pribavlja/vrši uvid nadležni organ i to:

  1. prijavu prebivališta za decu o kojima majka neposredno brine,
  2. izvod iz matične knjige rođenih za decu,
  3. uverenje o državljanstvu za majku,
  4. uverenja nadležnog centra za socijalni rad da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da njena ranije rođena deca nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja (ukoliko se radi o pomenutom izuzetku kada se deca iz opravdanih razloga smeštena u ustanovu socijalne zaštite potrebno je priložiti i izveštaj nadležnog centra za socijalni rad sa ocenom opravdanosti smeštaja deteta, kao i prateću medicinsku dokumentaciju.

Ostalu dokumentaciju/podatke o kojima se vodi službena evidencija, kada zahtev podnosi otac deteta, pribavlja/vrši uvid nadležni organ i to:

  1. izvod iz matične knjige umrlih za majku;
  2. uverenje centra za socijalni rad o činjenici da je majka napustila dete;
  3. odluku nadležnog suda da je majka lišena roditeljskog prava;
  4. izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;
  5. potvrdu nadležne ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku;
  6. prijava prebivališta za decu;
  7. izvod iz matičnih knjiga rođenih za svu decu oca, kao i decu majke deteta za koje se podnosi zahtev;
  8. uverenje o državljanstvu Republike Srbije za oca i za majku;
  9. uverenja nadležnog centra za socijalni rad da otac neposredno brine o detetu za koje je podneo zahtev, da njegova ranije rođena deca nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišen roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja (ukoliko se radi o pomenutom izuzetku kada se deca iz opravdanih razloga smeštena u ustanovu socijalne zaštite potrebno je priložiti i izveštaj nadležnog centra za socijalni rad sa ocenom opravdanosti smeštaja deteta, kao i prateću medicinsku dokumentaciju.

Shodno čl. 9. st. 3. Zakona o opštem upravnom postupku organ, u ovom slučaju organ za poslove društvenih delatnosti, je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje, a shodno čl. 9. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku to se čini bez odugovlačenja.
U skladu sa članom 103. stav 2 i 3. Zakona o opštem upravnom postupku, ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku.

Stranka može izričito da izjavi da će sve ili neke od navedenih dokumenata o kojima se vodi službena evidencija pribaviti sama ili da će ih dostaviti naknadano.
Takođe, stranka izjavljuje da je saglasna da nadležni organ vrši uvid i pribavi podatke ili dokumenta neophodna za odlučivanje.

Pravni osnov

Pravni osnov proizilazi iz člana 14. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ broj 16/02, 115/05 i 107/09 i 104/2014 – US) i čl. 16, 16a, 17. i 17a Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ broj 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 i 27/11- odluka US) i Odluke Ustavnog suda Srbije broj: IUz-40/2012 od 12.09.2014. godine.

Utvrđivanje ovog prava je povereni posao od strane Republike, gradskim/opštinskim uprava.

Zakonom nije određen rok za sprovođenje ovog postupka, te se iz tih razloga primenjuje član 145. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/2016), koji propisuje da je organ dužan da izda rešenje u roku od 30 dana od pokretanja postupka, kao opšti zakonski rok.

Odlučivanje u postupku

Zahtev se podnosi organu jedinice lokalne samouprave nadležnom  za društvene delatnosti u cilju priznavanja prava.

Po dobijanju zahteva nadležni organ proverava urednost zahteva i podnetu dokumentaciju. Eventualno, može doći do primene člana 59. Zakona o opštem upravnom postupku, ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, te organ obaveštava podnosioca zahteva na koji način da uredi podnesak i određuje podnosiocu rok u kom je dužan da nedostatke otkloni (rok koji ne može biti kraći od 8 dana), uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku, u kom slučaju će se zahtev smatrati neurednim i kao takav odbaciti.

Akt kojim se odlučuje u postupku

Ukoliko je zahtev uredan ili je stranka u ostavljenom roku dopunila neuredan zahtev, organ izdaje rešenje kojim se utvrđuje pravo stranke na roditeljski dodatak.

Uputstvo o pravnom sredstvu: Protiv rešenja kojim je zahtev stranke odbijen, stranka ima pravo žalbe Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike u roku od 15 dana od dana obaveštavanja stranke o rešenju.

Žalba se predaje preko organa opštinske/gradske uprave koji je doneo rešenje o odbijanju zahteva.

Zakonski rok: 30 dana
Preporučeni rok: 5-20 dana

Zahtev

Zahtev za roditeljski dodatak majke za prvo, drugo, treće i četvrto dete možete preuzeti ovde.