Лаудановац

Насеље Лаудоновац основао је холандски инжењер и гроф Лаудон у периоду од 1883. до 1893. године. У том периоду, једно холандско друштво узело је у закуп Велики Рит, односно Алибунарски рит и у близини тадашњег Зичидорфа, данашњег Пландишта, основали су надничари насеобину коју су назвали по инжењеру Лаудону- “Лаудонтања”.
Инжењер Лаудон је дошао као представник једне холандске компаније које је имала задатак да освоји производњу пиринча. Инжењер Лаудон је успео да обучи екипе за бушење артерских бунара и њему припада заслуга за први артерски бунар у Пландишту који је избушен 1886. године. Замисао инжењера Лаудона била је експлоатација подземних артерских вода и производња сирћетне киселине из багремовог дрвета са Делиблатске пешчаре. Овај инжењер је добро познавао процес естаховања, односно издвајања сирћета из пространих багремара на Делиблатској пешчари, али му је за разблаживање сирћета недостајала питка вода.

Лаудоновац је “Службеним листом САП Војводине” број 21/78 проглашен насељем. Налази се у јужном делу општине, између Моравице и канала Шулхов. Кроз ово насеље пролази пруга на линији Зрењанин – Вршац. Железничка станица у Лаудоновцу је отворена 14. јула 1891. године, две године касније него у Пландишту. Заслуге инжењера Лаудона су велике, између осталог, учествовао је у пројектовању пруге Вршац – Зрењанин чија је траса и данас, готово после скоро 120 година непромењена. Насеље Лаудоновац је повезано са Вршачким ритовима тврдим путем, неасвалтираним.

Прва школа у Лаудоновцу је саграђена 1909. где је настава одржавана на српском језику све до шездесетих година овог века, када је укинута. Последњи учитељ у овој школи био је Миливој Бељин.

Насеље нема, нити је имало цркву ни гробље. Мештани се сахрањују у Маргити. Најстарије зграде су железничка станица из 1891. грађена по пројекту Марије Терезије, као и све остале из тог периода и зграда школе сазидана 1909. године. Насеље нема телефон нити га је имало. Везу са светом има преко радио – станице. Нема трговину, пошту, плинску мрежу, ни кафану. Лекар излази по позивима. Сем саобраћајне функције (железничка станица), ово насеље не поседује ни једну другу. Престанком проласка возова на прузи Зрењанин – Вршац и она је укинута.

Оно што је специфично за Лаудоновац је развијено сточарство – насеље броји преко 30 грла рогате стоке и производи 350 до 400 килограма сира месечно које се продаје у Пландишту и Вршцу.

Насеље је лоцирано у Алибунарској депресији и једино је у општини које се налази у поменутој депресији. Апсолутна висина на којој је изграђен Лаудоновац износи 77 m, а околни терени су још за 30 cm до 50 cm нижи.

Лаудоновац нема свој атар. Налази се у атару Пландишта. Има највише нивое подземне воде на територији општине.

Лаудоновац има две улице, једна је пошљунчана. Оне међу собом заклапају прав угао, тако да село има облик ћириличног слова Г. Обе улице су краће од 200м. По дужој оси Лаудоновац има правац пружања југозапад – североисток.

Први подаци о броју становника у овом насељу су из 1910. када је Лаудоновац имао 205 становника – то је и највећи број. Од тада, број становника се стално смањује. Становништво Лаудоновца са статусом самосталног насеља први пут је пописано 1981. године и тада је бројало 78 становника што је чинило 0,5 % укупног становништва општине, а по попису из 1991.- 50, 2002. 24 – становника, а по последњем попису из 2011. године у Лаодановцу живи свега 21 становник.

Scroll to Top