Мајка детета подносе писмени захтев за оставаривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета надлежном органу.
Право на родитељски додатак, ако испуњава услове, може остварити и отац детета, уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету.
Родитељски додатак за прво, друго, треће и четврто дете остварује мајка, која је држављанин Републике Србије, која има пребивалиште на територији Републике Србије и остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање. (члан 14. Закона о финансијској подршци породици са децом).
Ако мајка која има троје деце а у следећем порођају роди двоје или више деце, оствариће право на родитељски додатак и за свако рођено дете у том порођају, а на основу посебног решења министарства надлежног за социјална питања.
Редослед рођења утврђује се према броју живорођене деце мајке у моменту подношења захтева за остваривање права на родитељски додатак.
Право на родитељски додатака остварује мајка која непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења.
Ово право ће се изузетно признати уколико је дете претходног реда рођења смештено у установу због потребе континуиране здравствене заштите и неге, односно ако постоји оправдани разлог за смештај детета претходног реда рођења са сметњама у менталном развоју степена теже и тешке менталне ометености, са тешким телесним обољењима и оштећењима, као и са вишеструким сметњама у развоју, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања.
Права на родитељски додатак за прво, друго, треће и четврто дете је финансијска подршка породици са децом, које представља право од општег интереса и о њиховом обезбеђивању стара се Република.
Мајка детета или отац који је стекао право, уз захтев подносе доказе прописане чланом 16. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС“ број 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010 и 73/2010),:
1. Ако је подносилац захтева мајка детета, уз захтев за остваривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета странка подноси:
– личну карту на увид здравствену књижицу на увид
2. Ако је подносилац захтева отац детета, уз захтев за остваривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета странка подноси:
– личну карту на увид
– здравствену књижицу на увид
– одлуку надлежног суда да је мајка лишена родитељског права;
– извештај комисије надлежног здравственог органа о тежој болести мајке или решење којим је мајка лишена пословне способности;
– потврду надлежне установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку.
Ако је подносилац захтева мајка детета, осталу документацију/податке о којима се води службена евиденција, прибавља/врши увид надлежни орган и то:
- изводе из матичне књиге рођених за сву децу у породици;
- уверење да је мајка/отац држављанин Републике Србије;
- пријаве пребивалишта за децу о којој непосредно брине;
- уверења надлежног органа старатељства.
Ако је подносилац захтева отац детета, осталу документацију/податке о којима се води службена евиденција, прибавља/врши увид надлежни орган и то:
- изводе из матичне књиге рођених за сву децу у породици;
- уверење да је отац држављанин Републике Србије;
- пријаве пребивалишта за децу о којој непосредно брине;
- уверења надлежног органа старатељства;
- извод из матичне књиге умрлих за мајку;
- уверење органа старатељства о чињеници да је мајка напустила дете.
Сходно члану 9. став 3. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/2016), орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује, а сходно ставу 2. истог Закона, поступак се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања.
Aко службену евиденцију води други орган, општинска/градска управа дужна је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се подаци које тражи поступајући орган – општинска/градска управа могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року (ЗУП члан 9. став 2. и члан 103.). Увид и прибављање података које врши сам орган општинске/градске управе врши се одмах.
Странка може изричито да изјави да ће све или неке од наведених докумената о којима се води службена евиденција прибавити сама или да ће их доставити накнадано.
Такође, странка изјављује да је сагласна да надлежни орган врши увид и прибави податке или документа неопходна за одлучивање.
Овај поступак се спроводи на основу члана 9., 15., 15а. и 16. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“ број 16/2002, 115/2005, 107/2009 и 104/2014), на основу 16. – 18а. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС“ број 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010 и 73/2010), као и члана 136. став 1. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/16).
На основу члана 9. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“ број 16/2002, 115/2005, 107/2009 и 104/2014), утврђена су права на финансијску подршку породици са децом:
На основу члана 15а. Закона о финансијској подршци породици са децом, прописано је да уколико у току исплате права на родитељски додатак која се врши у 24 месечне рате корисник права напусти дете, обуставља се даља исплата права до одлуке министарства надлежног за социјална питања.
На основу члана 16. Закона о финансијској подршци породици са децом, родитељски додатак не може се остварити ако мајка или чланови породице у којој живи плаћају порез на имовину на пореску основицу већу од 12.000.000 динара.
Родитељски додатак не може се остварити ако родитељи у моменту подношења захтева живе и раде у иностранству.
По пријему захтева, надлежни орган увидом у документацију коју је поднела странка или која је прибављена по службеној дужности, утврђује испуњеност законских услова за доношење решења о родитељском додатку за рођење детета.
Евентуално, може доћи до примене члана 59. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/16), ако поднесак садржи неки формални недостатак који спречава поступање по поднеску или ако је неразумљив или непотпун, те орган обавештава подносиоца захтева на који начин да уреди поднесак и одређује подносиоцу рок у ком је дужан да недостатке отклони (рок који не може бити краћи од 8 дана), уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року, у ком случају ће се захтев сматрати неуредним и као такав одбацити.
Решење доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, којим усваја, одбацује или одбија поднети захтев. Решењем се одлучује о праву, обавези или правном интересу странке. Кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка.
Упутство о правном средству: Против решења којим је захтев странке одбијен, странка има право жалбе министру надлежном за социјална питања у року од 15 дана од дана обавештавања странке о решењу.
Жалба се предаје органу општинске/градске управе који је донео решење о одбијању захтева.
Законски рок је: 30 дана (општи рок из члaна 145. ЗУП-а)
Препоручени рок: 3 дана
Захтев за остваривање права на накнаду за родитељски додатак за рођење детета можете преузети овде.