Сусрет генерације 1966./1974. ОШ “Јован Стерија Поповић“ Велика Греда
Да је истинит стих који се учи управо у основној школи и да је заиста „од колевке па до гроба, најлепше ђачко доба“, скоро свако од нас сети се тек, пуно година по завршетку тог доба, када нас живот провуче кроз многа искушења и када се све чешће присећамо, управо ђачког доба.
Тако је, захваљујући упорним другарима, организационом одбору, пре свега Гојку Вељковићу и Николи Кравићу, који су, десетину година од последњег сусрета генерације одлучили да контактирају генерацију 1966/1974. и да 1. октобра окупе све који су вољни да се поново сретну, обележно 48 година од звршетка мале матуре у школи у Великој Греди. Од бројне генерације која је имала два разреда са укупно 68 ученика из Велике Греде, Банатског Соколца, Милетићева и Марковићева, данас их је, на жалост 57-моро. Позиву за сусрет генерације одазвало се 24 али их је на прозивци било 19. Организатори изражавају жаљење и упућују другаску критику онима који су обећали а из непознатих разлога ипак нису дошли. За своју генерацију кажу да су поносни јер су израсли у честите и радне људе стручњаке у својим професијама од којих су неки постали познати и ван средина у којима живе. Посебно су поноси на другаре који су их звали из иностранства и изразили жаљење што тога дана нису успели да буду са њима.
Пре почетка дружења одата је почаст друговима, учитељима и наставницима које су овом периоду заувек изгубили а о којима су са пуно пијетета, у наставку вечери много причали, сећајући се школских дана и бројних несташлука и догодовштина. У томе им је помогла и њихова наставница српског, Гордана Мушкиња. Да вече протекне у изетној атмосфери побрино се тамбурашки оркестар “Стари знанци“ из Велике Греде са својим великим репертоаром јер, како су слављеници рекли, није постојала песма коју су пожелели да чују а да је овај оркестар није знао.
Дружење је било за памћење а опши утисак, да треба искористити сваку наредну годину да се генерација поново окупи.
